Stiže velika promena za ove penzionere: Nova odluka stupa na snagu 1. januara

Od 1. januara 2027. godine, penzije u Hrvatskoj više se neće oporezovati. Prema podacima Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje (HZMO), od ukupno 1,2 miliona penzionera u Hrvatskoj, skoro pola miliona njih trenutno plaća porez na penzije, pa je 491.462 penzionera, odnosno oko 40 odsto svih primalaca penzija, platilo porez na penziju isplaćenu u martu.

Broj penzionera koji plaćaju porez raste jer se prag ispod kojeg se ne plaća porez nije menjao godinama, dok su penzije rasle redovnim usklađivanjem i intervencijama vlade.

Porez na penzije trenutno plaćaju penzioneri čija penzija prelazi osnovni lični odbitak od 600 evra mesečno, a stopa poreza zavisi od mesta prebivališta. Obračunati porez na dohodak za penzionere umanjuje se za 50 odsto. Najviši porez na penzije plaća se u Zagrebu, gde iznosi 11,5 odsto, u Puli 11 odsto, Splitu 10,75 odsto, Varaždinu 10,5 odsto, dok je u Osijeku, Vinkovcima, Čakovcu, Rijeci i Dubrovniku 10 odsto.

Već su platili porez

Ukidanje poreza će najviše koristiti penzionerima sa višim penzijama, pa će oni penzioneri koji imaju penziju od 1.000 evra dobiti 42 evra veću penziju posle 1. januara. Portal Dnevno.hr je upitao ekonomskog analitičara Damira Novotnog da li je vlada trebalo nešto drugačije da uradi, a on je rekao da je porez na penzije od početka pogrešno postavljen i da se njegovo ukidanje zasniva na poreskoj teoriji.

„Porez na dohodak od penzija je zapravo porez na poreze jer su penzije prethodno isplaćeni prihodi na koje je porez već plaćen. Iz perspektive čiste poreske teorije, porez na penzije nije imao nikakvog smisla“, kaže Novotni.

On objašnjava da je hrvatski sistem zasnovan na generacijskoj solidarnosti i da su radnici već izdvajali sredstva za penzijski sistem od svog bruto prihoda tokom svog radnog veka. „Izdvajali smo deo našeg bruto prihoda za penzijski sistem i zato ovaj porez nije imao smisla. Porez na dohodak od penzija ima smisla u drugom stubu, koji predstavlja štednju, pa kada se isplati, takva isplata se oporezuje.

„Trebalo je da se ukine ranije“

„To je praksa i u drugim zemljama. Porez na penzije je bio potpuno besmislen sa stanovišta poreske teorije i ovo pitanje ne treba mešati sa socijalnom politikom. Pravednost je nešto drugo“, ističe Novotni, dodajući da je porez na penzije trebalo ukinuti mnogo ranije.

„Penzionerske stranke su u pravu kada kažu da ovaj porez nije imao smisla. Problem kod nas je što neko smišlja neku vrstu intervencije u poreskom sistemu koju je potom teško ispraviti generacijama. Umesto da primenjujemo poreske sisteme razvijenih zemalja i najbolje prakse, mi imamo svoja rešenja.

Država danas generiše veoma dobre prihode od poreza na potrošnju, tako da dodatno oporezivanje penzija više nije opravdano. Nemamo visoke penzije, a najviša penzija iz prvog stuba je ionako ograničena, objašnjava on.

Porez na imovinu

S druge strane, on smatra da bi na porez na imovinu trebalo primeniti princip većeg oporezivanja. „Na porez na imovinu trebalo bi da se primeni princip 'ko ima više, mora više i da plati'. Ovde testovi imovine imaju smisla, ali kod poreza na prihod od penzije to uopšte nema smisla“, kaže Novotni.

Hrvatski penzioni sistem je najsličniji nemačkom, kaže Novotni, što takođe proizilazi iz uplata koje su ljudi vršili tokom svog radnog veka. „Međutim, postoje razlike, i u Nemačkoj prvi stub takođe ima neke karakteristike drugog stuba ovde. Naime, svako ima svoj račun, uplaćuje i zna se koliko je uplaćeno, a posle deset godina radnog staža može da traži nazad svoj novac u obliku penzije.

Nemačka sada govori o uvođenju elementa kapitalne komponente, gde se deo moje penzije koju uplaćujem ulaže na tržište kapitala, čime se povećava moja penzija. To je nešto što ima karakteristike drugog stuba, a ne prvog“, upozorava on.

Posebni propisi

„Taj tipični prvi stub koji smo imali, koji i dalje imamo, gde zakonodavac zapravo uzima koliko god želi i može, uvek može da odredi: 'Da, iz ovog prvog stuba mogu biti posebni propisi za povlašćene penzije ovako ili onako', kao što je slučaj u Hrvatskoj. U Nemačkoj nema toga da neko, ili zakonodavac, uzima u prvi stub. To jednostavno ne postoji.

Mi imamo čitav niz posebnih propisa koji ne uzimaju u obzir koliki staž imate, niti koliku penziju ćete primati. U Nemačkoj toga nema. Ako ste uplatili toliko i toliko, toliko ćete dobiti kroz neki proračun, kao što se već dešava u drugom stubu.

Dakle, rekao bih da ovaj porez na penzije o kome govorimo nije imao nikakvog smisla od početka i ne znam ko ga je uveo, iako postoje neke zemlje koje ga imaju. Ali mi volimo da uzimamo što više od prihoda, tako da je to manje-više bio slučaj kod nas. Dobro je što će to sada promeniti“, zaključuje on.

Bonus video:

(Espreso / Dnevno.hr)